Ocena ministra policije usledila šest dana posle smene načelnika beogradske UKP, koji je na tu funkciju došao 2015. godine po preporuci prvog čoveka MUP-a. Dragan Kecman je smenjen jer je loše obavljao posao”, objavio je Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije. Stefanović je to izjavio šest dana nakon smene načelnika beogradske Uprave kriminalističke policije (UKP). Ne konkretizujući svoje tvrdnje, ministar je naveo kako „mora da bude smenjen svako ko ne radi svoj posao ili ne pokaže dovoljnu angažovanost”.

„Kada sam postao ministar, rekao sam da ne postoji bilo ko, uključujući i mene, da u MUP-u može da računa na dedovinu ili na penziju i funkciju na kojoj se zatekao”, naglasio je Stefanović.

Ministar policije je napomenuo da je Kecman postavljen na funkciju načelnika UKP-a na njegovu sugestiju jer je smatrao da je on „dobar izbor”. Stefanović uverava da od tada Kecmana nijednom nije pozvao telefonom, niti da je svojim saradnicima govorio da to rade.

Na pitanje da prokomentariše Kecmanove tvrdnje da je tražio uviđaj u „Savamali” i optužbe na račun svog naslednika i rukovodstva policije kada je reč o istrazi još nerešenog ubistva pevačice Jelene Marjanović, Stefanović je kazao da je „sve informacije Kecman mogao da dostavi pre nego što je smenjen”.

„Meni se niko nije obraćao niti mi je poslao neki dopis, niti zvao telefonom. Zašto to niste rekli pre smene?”, upitao je ministar.

Dragan Kecman je dan nakon smene, podsetimo, u pismu upućenom javnosti, istragu ubistva pevačice Jelene Marjanović, koja je bila u njegovoj nadležnosti, nazvao – rijaliti šouom. Spominjući svog naslednika na funkciji, bez navođenja imena i prezimena, Kecman je pitao: „Da li sam odgovoran što je moj naslednik, meni nametnuti zamenik, često, mimo moje saglasnosti, a na osnovu direktive iz vrha MUP-a, vodio slučajeve umesto mene?”

Ministar je na pitanja novinara o Kecmanovoj smeni odgovarao posle primopredaje borbenih oklopnih vozila specijalne namene preduzeća „Jugoimport SDPR” MUP-u.

Upitan zašto, i pored njegovog ličnog obećanja datog pre skoro dve godine, nije pokrenuta istraga o policijskom prebijanju tadašnjeg novinara agencije Beta Miloša Đorelijevskog u julu 2008. godine, Stefanović je rekao da je „očigledno da kriminalistička policija nije dobro radila svoj posao”.

I to je, dodao je ministar policije, a prenose agencije, dokaz da je Kecman trebalo da bude smenjen.

Za Kecmanovu smenu javnost je saznala u prošli četvrtak, kada on, kao ni Stefanović, ni Vladimir Rebić, vršilac dužnosti direktora policije, nisu bili voljni da odgovore na pitanje novinara o razlozima smene. Dan kasnije, ljut jer su njegovu smenu pojedini mediji doveli u vezu sa slučajem „Savamala”, bivši šef UKP-a optužio je, u pismu beogradskim redakcijama, rukovodstvo policije i pozvao novinare da istraže prave razloge za njegovu smenu.

Istog dana, samo nekoliko sati posle Kecmana, oglasio se Rebić i opovrgao da je razlog Kecmanove smene afera „Savamala”. U svom obrazloženju, vršilac dužnosti direktora policije bio je umereniji nego ministar. Rebić smatra da Kecman nije mogao da pruži maksimalan doprinos na dve značajne pozicije koje je obavljao – načelnika beogradske kriminalističke policije i prvog čoveka tima za istraživanje ubistava novinara, pa je „ostavljen” da obavlja samo ovo drugo.

Kao primer lošeg rada UKP-a i dokaz da je Kecman trebalo da bude smenjen, Stefanović je naveo nerešen napad na novinara Miloša Đorelijevskog iz 2008. godine Dragan Kecman je na funkciju načelnika u januaru prošle godine, između ostalog, došao kao operativac kome se pripisuju zasluge za rešavanje ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na čelu je tima koji istražuje ubistvo novinara Milana Pantića iz Jagodine. Od Kecmana se i očekivalo da pohapsi one koji su u novembru 2014. pokušali da ubiju biznismena Milana Beka ispred kuće. Jedina osumnjičena u ovom slučaju Maja Adrovac oslobođena je prošle nedelje za umešanost u pokušaj atentata na biznismena.

Nezvanično se spominje da će Kecmana na mestu prvog čoveka beogradskog UKP-a zameniti Ratko Kostić, ali ova informacija još nije potvrđena.

Zbog čega slučaj Đorelijevski nije rešen?

Miloš Đorelijevski je, kao tadašnji novinar agencije Beta, napadnut 29. jula 2008. godine u Beogradu tokom mitinga SRS-a u znak protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića. Tada je brutalno prebijen Ranko Panić iz Mladenovca, koji je od posledica povreda umro u bolnici. Za razliku od napada na novinara, slučaj ubistva Panića je rešen, doduše šest godina kasnije. Uhapšen je pripadnik Žandarmerije koji je osumnjičen da je pretukao Panića. Poznato je da je policija na osnovu odeće identifikovala Panića u masi ljudi na video-snimku s mitinga. Tako se došlo i do informacije o žandarmima koji su nasrnuli na njega, pa je pitanje kako policija nije mogla na isti način da utvrdi ko je tukao novinara, kada se zna gde je napadnut?

Podsetimo, u akciji protiv nasilnih demonstranata na Terazijama, više policajaca napalo je grupu novinara koji su mirno stajali i u rukama držali pres-kartice. Đorelijevski je udaren više puta pendrekom po glavi, licu i telu. Kako je tada objavila agencija Beta, kada je Đorelijevski pokušao da krene prema beogradskom Urgentnom centru, naišao je na kordon od više desetina policajaca. Novinar se legitimisao i rekao im gde je krenuo, na šta su policajci počeli da viču na njega i da ga psuju, a jedan od njih ga je i šutnuo.

Zašto Beta ne insistira na istrazi?

Miloš Đorelijevski nije želeo za naš list da komentariše pominjanje njegovog slučaja, ali ni da odgovori na pitanje da li smatra da se Beta dovoljno borila za tu istragu.

Stiče se utisak da Beta retko pominje napad na svog tadašnjeg novinara, za razliku od agencije Fonet koja često insistira na otkrivanju napadača na svog novinara Davora Pašalića, na kojeg su pre dve godina ispred zgrade nasrnula trojica huligana. Ovim povodom od Ivana Cvejića, urednika Bete, nismo dobili odgovore na pitanja: koliko je i kada je poslednji put zahtevao da se ovaj napad reši, zbog čega je Beta strpljiva čekajući ovu istragu i da li se tim povodom oglašavao kada je uhapšen osumnjičeni za napad na Panića?

Izvor: Politika